Roditelji su mi poručili da im nikad više ne uđem u kuću i izjavili da sam ih obrukao jer sam oženio ženu sa detetom. Duže smo zajedno, radimo oboje, planiramo porodicu. S druge strane moj brat jeste vredan, ali i teški rasipnik koji decu seje po svetu tuđim ženama, dok živi sa svojom.
Ima bezgraničnu podršku roditelja. Ja sam im ukaljao obraz, a sin koji svaka 2 meseca slupa auto, potuče se u gradu ili prespava u stanici, koji zanemaruje svoju porodicu i pravi decu srednjoškolkama je za ponos.
Naravno, to otvoreno zameram bratu (u dobrim smo odnosima) i redovno dobija kritike sa moje strane.
Osuđujem roditelje, koji jednom detetu od malih nogu dopuštaju sve, dok drugom prave pakao od života. Sve su prilike da mi deca neće ni znati da imaju deda i babu. Možda je tako i bolje.
