Godina je bila 1949, a svet je bio neopisivo drugačiji. Mlada žena Dženeviv Purinton imala je 18 godina i bile je bila trudna. Iako se ne spominju njeme okolnosti, logično je pretpostaviti da situacija u kojoj se našla nije bila zavidna.
Posle 9 meseci, Dženeviv je rodila devojčicu.
“Rekla sam da želim da vidim bebu”, priseća se ona, ali lekari su joj saopštili užasne vesti. Rekli su joj da beba nije preživela.
Njen život je bio uništen. Nakon mnogo godina završila je potpuno sama u staračkom domu sa jako malo porodice koja bi joj mogla pomoći.
Na drugom kraju države je postojala jedna žena okružena porodicom, ali sa velikom rupom u srcu. Od kad zna za sebe, Koni je zanimalo ko su joj biološki roditelji.
“Sećam se kada sam imala pet godina, poželela sam da pronađem moju majku“, rekla je novinarima.
Prošlog Božića joj je porodica odlučila da pomogne na jedini način koji im je bio dostupan. Putem DNK analize, pronašla je svoje korene. Uskoro je stupila u kontakt sa rođakom koju nikada nije upoznala. Spomenula je ime svoje majke, koje joj je kompanija dala.
“To je moja tetka”, odgovorila je rođaka, a tada je dodala da je živa.
